Дигитално описмењавање до уласка у ЕУ

Ученици, професори, стручна јавност, па и држава – сви се слажу да третман информатике у нашем образовном систему мора бити промењен. Али, уз чињеницу да је тај предмет у основној школи и даље изборни, а у средњој не спада у ред општеобразовних, па још с уyбеницима и наставним програмима којима нису задовољни ни ђаци ни професори, право је питање колико је оправдано ширити еуфорију због успостављеног консензуса о неопходним променама?

Држава, оличена у Националном просветном савету залаже се за промене које иду даље од саме реформе предмета – у питању је шира примена информатичко-комуникацијске технологије (ИКТ) у образовању, која, сматрају стручњаци, не би само поспешила квалитет образовања, већ би, што није занемарљиво, сам боравак у школи учинило ђацима занимљивим.

Национални просветни савет је, наиме, крајем прошле године усвојио Смернице за унапређивање улоге ИКТ у образовању, где се, између осталог, препоручује “стварање услове да употреба технологије постане саставни део наставне праксе у свим предметима”. И још се каже: “Предвидети употребу ИКТ школским курикулумом а у делу о начину реализације програма посебно нагласити потребу примене технологије у оквиру појединачних предмета у основним и средњим школама.”

За овакав третман информатике у образовању залаже се и Никола Божић, руководилац Одељења математичко-техничких наука у Истраживачкој станици Петница. Он у разговору за “Дневник” наглашава да било каква реформа наставе информатике не би требало да тај предмет елиминише, већ, напротив – да га учини свеприсутним у настави.

– Информатика је веома важна за живот у 21. веку – истиче Божић. – Њу треба, у ствари, учинити свеприсутном. Информатика, тј. примена рачунара, мора бити сегмент сваког школског предмета. Потребно је научити како претражити интернет у потрази за неком информацијом, како одабрати који пронађени садржај је адекватан. Свако ко жели да буде успешан данас мора да зна да препозна нетачну или непотпуну информацију. Информатика мора бити присутна на часовима језика, биологије, хемије, физике, друштвених наука, уметности… а у томе може да помогне чињеница да је данас обиље курсева и образовног материјала, чак и на српском језику, доступно на интенету.

Иако се начелно не противе идеји о свеприсутности ИКТ у образовању, уз дакако задржавање предмета с основама информатике, поједини професори који предају информатику упозоравају на то да такав подухват тражи вишегодишње опсежне припреме, нарочито кад је реч о дигиталном описмењавању самих професора.

– Ученици за то још нису спремни, а камоли професори – упозорава Милорад Иванчевић, професор Рачунарства и информатике у новосадској Гимназији “Лаза Костић” и председник градске подружнице Уније синдиката просветних радника Србије. – За такву заиста велику промену у образовном систему биће нам потребно најмање пет година. Држава јесте званично започела процес дигитално описмењавања наставника и професора, али у пракси тај подухват наилази на немале проблеме, конкретно око финансирања курсева. Колико локалних самоуправа, које су за то иначе задужене, данас може да исфинансира тако нешто? Чак и да сама школа успе да пронађе новац, питање је да ли ће локална самоправа бити у стању да јој то рефундира – предочава нам саговорник.

Постојећи уџбеници као и наставни програми потцењују потребе савременог информатичког образовања, додаје он, али, с друге стране, у доброј мери се прецењује знање ученика о самом предмету. Знати користити Фејсбук, чет и игрице, то није знање о информатици, као што сматра већина ученика.

– Увођење ИКТ у комплетну наставу свакако би саму наставу учинило занимљивијом, али таква врста реформе мора заиста озбиљно да се спроведе, а не само за поједине предмете, нити да се то ради спорадично. За то ће бити потребно неколико година, док се не створе сви неопходни услови, у шта убрајам и промену става самих наставника и професора према ИКТ, али и значајног подизања нивоа њихове дигиталне писмености. Кроз обавезно стручно усавршавање тренутно не добијају довољно знања о томе – наглашава Иванчевић.

Никола Божић напомиње да се на примеру информатике у школама може лепо видети колико нам је школски програм застарео и колико споро прихвата новине. Информатика и рачунари бар 20 година нису више експеримент и иновација, они су део свакодневног живота, од банкомата, преко мобилних телефона, компјутера, па до модерних фрижидера… па је отуда против логике да се о нечему што је толико свепрожимајуће данас учи сувопарно и без праксе.

– Мислим да ће они добри наставници информатике пратити своју интуицију, своје ученике и њихова интересовања, а верујем да би то био случај и са наставницима свих других предмета. Увођење информатике у све предмете ће школу учинити занимљивијом, и за ученике и за наставнике. Сигуран сам да они професионалци у школском систему који знају шта је њихов улога, са овиме не би имали проблема – напомиње Божић.

А ученици? Њихова идеја о променама тренутно нема домет какав сугеришу одрасли и, барем на основу онога о чему су појединци јавног проговорили, фокусирана је на напоре да се сам предмет учини атрактивнијим и сабразним њиховим интрересовањима. На интернету се, тако, недавно појавила петиција за модернизацију плана рада предмета “Рачунарство и информатика” у средњим школама, у којој се се истичу да су промене преко потребне.

“Ђаци у Србији предмет који би требало да буде један од најбитнијих предмета, ако не и најбитнији – предмет будућности, изучавају на један веома старомодан начин. Зар не би било занимљивије да ђак добије задатак да направи неку једноставну Андрод апликацију? Или свој сопствени сајт? Можда неки имају идеју за неки нови Фејсбук, али немају одакле да науче. Зашто убијати креативност српске деце досадним задацима који захтевају више математике него информатике, односно програмирања? Да подсетим неке професоре, математика је посебан предмет…”, стоји у петицији која ће бити упућена Министарству просвете.

Денис Колунџија

Извор: http://www.dnevnik.rs/drustvo/digitalno-opismenjavanje-do-ulaska-u-eu

Спутавање креативности

Када је реч о самом предмету, Никола Божић указује на то да се, као и до сада, основи информатике морају учити на самом почетку школовања и да сви морају добити прилику да се упознају и да раде на рачунару, чак и ако га немају код куће. Ипак, наш саговорник мисли да је осам година учења информатике кроз упознавање само са специфичностима софтвера, уједно учење заната. “Тај занат деца данас сама много брже савладавају него што то програм захтева од њих. Терајући ученике да се баве рутинским детаљима, ми их спутавамо у креативности. А са друге стране, не бавимо се њиховим стварним потребама – од заштите приватности на интернету, преко њихове безбедности, до учења како своју креативност максимално да искористе користећи нове технологије”.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s